Α
Β
Γ
Δ
Ε
Ζ
Η
Θ
Ι
Κ
Λ
Μ
Ν
Ξ
Ο
Π
Ρ
Σ
Τ
Υ
Φ
Χ
Ψ
Ω
βοτον
βοτόν
τό
(
преимущ.
pl.
)
пасущееся животное, скот
,
преимущ.
овца
Aesch.
,
Soph.
,
Plat.
,
Plut.
;
реже
птица
ex. (ἀλεκτρυόνες καὴ τἄλλα τὰ βοτά
Arph.
)