Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
ευνοος
εὔνοος
εὔ-νοος
стяж. εὔνους adj.=2 2
; 1) благосклонный, доброжелательный
ex. (ἀνέρ φίλος καὴ εὔ. Her.)
οἱ ἐμοὴ εὔνοι Xen. — мои доброжелатели
; 2) благоприятный
ex. (ἐνυπνίων κριτής Aesch.)
; 3) преданный, верный
ex. (τῇ πόλει Soph.)